Alija je jedini koji je Titu rekao "ne": Cela Jugoslavija je znala za njega, tražio je samo jedno i umro u bedi
Dodajte Kurir u vaš Google izborSigurno nije bilo lako postati najbolji radnik u zemlji radnika i simbol pregalaštva klase koja “pomera mora i planine” u izgradnji novog, socijalističkog društva. Ipak, upravo ta čast zapala je ovom čoveku – rudaru Aliji Sirotanoviću.
Sirotanović, rodom iz Trtorića kod Breze u Bosni i Hercegovini, postao je junak socijalizma pošto je 24. jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, čime je prethodni sovjetski rekord prebacio čak za 50 tona.
Naime, posle Drugog svetskog rata u zemljama socijalizma, na inicijativu SSSR-a, pokrenute su akcije obaranja rekorda u proizvodnji – kopanju uglja, građenju kuća, košenju trave i sl. Ideja akcije bila je motivacija radnika u ponovnoj izgradnji zemlje. Propagandne slike koje su išle uz to ka zapadnim zemljama bile su propratni, ali nezanemarljiv detalj.
Svoje rekordere već su imali Rusi i Poljaci, pa se i u Jugoslaviji pristupilo rešavanju ovog “pitanja”.
Na savetovanju sa stručnim osobljem rudnika i rudarima, navodno je upravo rudar Alija Sirotanović predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i obećao da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova. Predlog je prihvaćen, a Alijina brigada je već sutradan oborila rekord. Jugoslavija je bila u ekstazi.
Jama u kojoj je rekord srušen poznata je kao Rov vojvode Putnika.
Zbog ovog podviga Alija je odlikovan jednim od najviših priznanja u FNRJ/SFRJ – Ordenom heroja socijalističkog rada. Štampa je naširoko pisala o ovom podvigu, a Alija je postao junak legendi koje se i danas prepričavaju.
Tražio je samo veću lopatu
Svašta se priča o ovom vrednom čoveku i danas je teško razlikovati stvarnost od mita. Alija je navodno odbio stan, već je insistirao da on bude dodeljen radnicima koji nisu imali dom. Slično, kada je od Josipa Broza Tita dobio ponudu da bira "automobil po želji", tražio je "fiću".
Ipak, jedan od najpoznatijih mitova svakako je onaj o lopati. Navodno je drug Tito, prilikom uručivanja ordena Junak socijalističkog rada, upitao rudara treba li mu nešto. Skromni Sirotanović je odgovorio: “Veća lopata”.
Priča kaže da je kasnije za njega napravljena specijalna, veća lopata kako bi mogao više da zahvata. U stvarnosti, Alija Sirotanović uopšte nije koristio lopatu za svoj svakodnevni rad – bio je kopač i njegova alatka bila je pneumatska bušilica, koju je koristio i u radu sa dve istovremeno. Ipak, legenda ili ne, veliku lopatu danas i dalje zovu “sirotanovićka” ili "sirotanka".
Najveće priznanje Alija je dobio 1987. godine, kada se njegov lik pojavio na novčanici od 20.000 dinara. Čast nije dugo potrajala, jer je novčanica ubrzo povučena u monetarnoj reformi Ante Markovića. Po Sirotanoviću nosi ime ulica u njegovom rodnom selu, a u krugu rudnika mrkog uglja “Breza”, u kome je proveo radni vek, podignuta je bista. Grupa Zabranjeno pušenje posvetila mu je pesmu “Srce, ruke i lopata”.
A posle…
Osim Alije Sirotanovića, rudarskim poslom bavila su se i sva šestorica njegove braće, kao i najveći deo bratića. Jedan od njih, Arif Sirotanović, pre nekoliko godina osnovao je u znak sećanja na svog strica i sve požrtvovane rudare Udruženje građana “Alija Sirotanović i njegovi komorati”.
Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir. Penzionisao se sredinom sedamdesetih i ostatak života živeo od svoje skromne penzije, kažu, u siromaštvu, možda i sudbinski isprativši stihove pesme koju mu je Zabranjeno pušenje posvetilo:
"Dođoše nova vremena, izgubi se negdje Avdija
Zaboravismo svi na njega, imamo dovoljno bagera"
Alija Sirotanović sklopio je svoje poštene, radničke ruke 16. maja 1990. godine, simbolično, tik pred raspad države čiji je bio jedan od simbola.
Kurir.rs/Istorijski zabavnik
Video: Ispovest Milke Jakulić, Titove stjuardese